Добродошли

...дође Мутесафир Мустафа-паша, Кадија и вијећници Турци које је Мутесафир позвао. Митрополит Дионисије поче молитву. Тузланска богомоља (ћелија) била је посвећена Успењу Пресвете Богородице. Градња нове цркве је одмицала. Народ је давао прилоге и радовао се. Мајстор Таса Наумовић из Шапца редовно је испалћиван за свој труд. Неимар Ристо Недељковић је директно руководио свим пословима. Цигла се правила испод градине. Године 1875. градња је напредовала али се народ жалио на квалитет. Општинар Живо то овако каже: «Ми општинари смо млого претрпјели од народа – као да се не ради добро и да се рђав камен меће у зидове, те су неки по ноћи долазили и рушили зидове који им се нијесу допадали, али ми зато нијесмо ништа марили». Ипак једна несрећа могла се завршити и теже да је неко страдао, али је само била материјална штета када се срушило кубе. Тасо је био у Брчком и одмах је дошао да види шта се десило. С обзиром да је била касна јесен није се ништа преправљало, али како је већ 1875. године пукла «невесињска пушка», а 1876. године Србија заратила са Турском, црква остаде недовршена. Када је 1878. године аустријска војска заузела Босну, у многоме се промијенила и економска ситуација. Мајстор Таса није више радио док је неимар Ристо у личној режији са помоћником Л е о п о л д о м Зафанијем наставио градњу. Стручни надзор над градњом вршили су војни инжињери. Цар Фрањо Јосиф 1. је послао прилог од 600 форинти. Црква је довршена 27/15. августа 1882. године. На празник Успенија Пресвете Богородице и осветио ју је митрополит Дионисије Илијевић. Био је то дан велике радости како за родољубивог Митрополита тако и за вјерни народ.

Nazad